U fizici, dinamika fluida je oblast mehanike fluida koja se bavi protokom fluida. Ona je prirodna nauka fluida (tečnosti i gasova) u kretanju. Ona ima više podoblasti, kao što su aerodinamika (studija vazduha i drugih gasova u kretanju) i hidrodinamika (studija tečnosti u kretanju). Dinamika fluida ima širok opseg primena, uključujući proračun sila i momenata na avionu, utvrđivanje brzine protoka mase nafte kroz cjevovod, predviđanje vremenskih prilika, razumevanje nebula u međuzvezdanom prostoru, kao i modelovanje detonacija fisionog oružja. Neki od njenih principa se čak koriste i u saobraćajnom inženjerstvu, pri čemu se saobraćaj tretira kao kontinualno polje.
Kretanje idealnog fluida karakterišu četiri osnovna makroskopska parametra: gustina, pritisak, temperatura i brzina delića fluida. U ovom slučaju pod pojmom „delić“ podrazumeva se deo supstancije obuhvaćene elementarnom zapreminom, čije se dimenzije u određenim odnosima mogu zanemariti. Stacionarno proticanje je najjednostavniji oblik kretanja fluida. Kod stacionarnog proticanja nema nagomilavanja delića fluida, niti njihovog vrtložnog kretanja. Stanje stacionarnog strujanja je stanje u kojem se idelan fluid nalazi ako se u nekoj tački prostora (unutar cevi kroz koju protiče idealan fluid) brzine čestice ne menjaju u toku vremena. Kad je strujanje idealnog fluida u pitanju, ono je uvek stacionarno jer je unutrašnje trenje tog strujanja važan preduslov za stvaranje vrtloga. Pri tome, brzina kretanja čestice može biti različita od tačke do tačke duž njene putanje. Međutim, u bilo kojoj tački prostora brzine svih čestica koje prođu kroz tu tačku su jednake. Ako se, pak, ovi parametri menjaju u toku vremena u datoj tački, onda je kretanje fluida nestacionarno.